Miša Cilić (38) nalazi se u vrhu onoga što bi mogli nazvati drugim talasom modernog srpskog vinarstva. Iako je njegova porodica vezana za trgovinu i proizvodnju vina unazad već osam generacija, tek s podizanjem vinograda i vinarije u okviru Gazdinstva Cilić stvoreni su uslovi da se ta bogata tradicija prevede u jednu od najuspešnijih vinskih priča danas u Srbiji.
Tim povodom, a nekako baš u vreme kada Gazdistvo Cilić obeležava pet godina od zvaničnog otvaranja vinarije, 10 godina od prve berbe i 15 od početka sadnje vinograda, krenuli smo u razgovor o aktuelnoj srpskoj i regionalnoj vinskoj sceni.
Pre 10 godina bilo je mnogo drugačije. Danas ima barem sto tržišno orijentisanih vinarija više nego tada, od toga 20 izrazito marketinški potkrepljenih. I mnogo je drugačija svest među potrošačima, promenilo se puno u poimanju srpskih vina. Pre 10 godina u restoranu na vinskoj karti strana vina su činila između 70 i 80 procenata ponude, dok su danas srpska vina dominantna. I to je normalno, jer ako Srbija hoće da bude ozbiljna vinska zemlja treba da ima vinske karte s dominantnim domaćim vinima. Naravno, treba probati šta drugi rade, razmenjivati iskustva… Ali sada i mi definitivno imamo šta da ponudimo.
Srpsku vinsku priču trenutno nose Aleksandrović, Radovanović, Zvonko Bogdan, Temet i Kovačević. To je pet vinarija koje, što po količinama, što po prisutnosti u medijima i poziciji u ugostiteljstvu drže glavnu reč. Istovremeno to su i imena koja kod novih potrošača stvaraju sigurnost, što je jako dobro. Ali, pored njih, tu je još dvadesetak jako modernih vinarija na kojima mogu da nam pozavide i mnogo ozbiljnije vinske zemlje.
Na izvestan način Srbija je prespavala devedesete, kada su se ne samo ovde u regionu već i u čitavom svetu dešavale tehnološke revolucije u proizvodnji vina. U startu smo zaostali za komšijama, ali smo danas u lepoj poziciji da krenemo napred, uhvatili smo priključak. Međutim, ne možemo da ostanemo tu gde smo, s masom nekih lepih, ispravnih vina, moramo da radimo malo i na njihovoj kompleksnosti. Danas svako u svetu može da proizvede zdravo i dopadljivo vino.
Zato što je ideja bila da se igramo s potencijalom i geografskim karakteristrikama jagodinskog vinogorja, ne da koketiramo s tržištem i trendovima. A da bi dobili vino s karakteristikama nekog mikrolokaliteta potrebno je da imate gazdinstvo. Prvo smo krenuli u osvajanje zemlje oko vinarije i kupili 136 okolnih parcela od čak 200 različitih vlasnika, što je u Srbiji ozbiljan poduhvat. Onda smo se bavili prilagođavanjem zemljišta nameni, ispitivanjem sastava kako bi za svaku sortu odredili dobru potencijalnu poziciju.
